Iako u svom naručju ima fabriku struje, Gacko spada u mesta u kojima ona često nestaje.

Mada svesni da proizvodnja i distribucija struje nemaju mnogo veze u praksi, ipak stanovnici opštine sa frustracijom jednakoj onom koju oseća žedan pored fabrike vode, doživljavaju svaki nestanak električne energije.

Zato je dolazak struje u ponedeljak u podne u većini gatačkih domova dočekan ovacijama. Radovali su se svi, od dece koja su dve večeri išla na spavanje uz sveću i bez crtanih filmova, do domaćica kojima je najveća briga bila da li će se odmrznuti meso u zamrzivačima.

U vanrednim uslovima, a stanje bez električne energije danas to jeste, gačani su funkcionisali  gotovo 43 sata.

Sada je svima poznato da je do nestanka struje je došlo usled kvara na dalekovodu Nikšić-Bileća. Zbog nevremena i udara groma su popucali kablovi, a potom i pao stub na teritoriji Crne Gore.  Budući da Gacko spada u mali broj mesta bez alternativnog napajanja, ova havarija je označila i beznaponsko stanje u celoj opštini.

Nadležni iz Elektroprenosa BiH su nam rekli da je, imajući na umu sve, saniranje havarije urađeno u najkražem roku. Izvršni direktor za rad i održavanje Cvjetko Žepinić je rekao da su kolege iz Crne Gore reagovale profesionalno i ekspeditivno posebno imajući na umu da se radi o nepristupačnom terenu.

Prema njegovim rečima, snabdevanje strujom je trebali da bude normalizovano u nedelju oko 22 časa, ali je došlo do kvara na dizalici što je prolongiralo popravku za naredni dan.

Naglasio je da je projekat alternativnog napajanja Gacka, a radi se o izgradnji dalekovoda Gacko Nevesinje, na prvom mestu investicija ovog preduzeća.

„Dokumentacija je završena, urađena je i revizija projekta, a sada je na lokalnoj zajednici, geodetskoj službi i građanima da sarađuju i brzo završe proces eksproprijacije kako bi radovi na izgradnji pomenutog dalekovoda otpočeli na proleće“ izjavio je za naš radio direktor Žepinić.

Iako se Elektroprenosu niko od zvaničnika opštine nije obraćao, Žepinić se nada da će oni sa svoje strane uraditi sve kako ne bi bilo kašnjenja na ovom projektu čija je vrednost oko 4 miliona maraka.

Predsednik SO Gacko Jovan Kovačević kaže da će oštećenim građanima pružiti pomoć u organizacionom smislu:

„Štete su nastale posebno u trgovinskim radnjama i proizvođačima mleka. Kao predsednik Skupštine ću prikupiti podatke i na kolegijumu ćemo videti da li ima prostora da se donesu neki zaključci. Ako ne, onda možda možemo u organizacionom smislu pomoći građanima koji su pretrpeli neku štetu da svoja prava zatraže na sudu.“

Kovačević kaže da lokalna vlast nema odgovornost za to što Gacko već dvadesetak godina nema alternativni pravac snabdevanja:

„Pokušavali smo da razgovaramo, lobiramo, ali viši nivoi vlasti u velikim centrima slabo razumeju nas na periferiji. Nadam se da će ovaj put investicije ići u Hercegovinu, a ne na druge adrese.“

Da se napajanje nije normalizovalo u razumnom roku razmatrala se i mogućnost da se grad prespoji na  RiTE Gacko tvrdi Branko Govedarica, rukovodilac RJ Termoelektrana. Ovakvom rešenju bi se pribeglo samo u vanrednim situacijama jer tehnički postoji rizik za postrojenje, odnosno rad termoelektrane. Govedarica je podsetio na 2005-tu godinu kada je opština bila u sličnoj poziciji i izrazio bojazan da bi ovakve situacije mogle da se ponove, naročito pri vremenskim nepogodama. Istakao je da bi i lokalna zajednica morala da izvrši snažan pritisak kako bi se trajno rešio problem alternativnog snabdevanja Gacka električnom energijom.

Nakon što je došla struja razgovarali smo sa rukovodiocem RJ Elektro-Gacko Vojinom Tepavčevićem koji je rekao da je svaka slična situacija veliki problem i za njihovo funkcionisanje budući da na ta dešavanja ne  mogu da utiču, a pritom ih građani smatraju odgovornim.

Tepavčević je pojasnio i kako je došlo do toga da nam struja stiže iz Crne Gore:
„19 aprila je počeo remont trafostanice u Bileći, pa se pribeglo alternativnom napajanju od Nikšića što se ispostavilo kao veoma loše. Prema planu bi radovi trebali da traju 100 dana, očekujemo da se početkom avgusta snabdevanje vrati na bilećku trafo stanicu, pa bi napajanje trebalo da bude i bolje i stabilnije.

Potrošači se žale, ali mi nismo krivi za te probleme. U principu, svi kvarovi koji su se javali su bili posledica više sile, odnosno, niko nije mogao da utiče na njih.“

Nakon što je snabdevanje strujom normalizovano građani su se osaćali nesigurno i revoltirano. Smatraju da su njihova prava ugrožena jer redovno izmiruju svoje obaveze prema elektrodistribuciji i za to očekuju da dobiju kvalitetnu isporuku.

Neki od njih razmišljaju i da podnesu tužbu. Potražili smo mišljenje u udruženju potrošača Oaza u Trebinju.

Dosadašnje iskustvo sa javnim preduzećima i energetskim sektorom govori  da imaju monopol i da su neodgovorni prema potrošačima tvrdi izvršna direktorica idruženja Nedeljka Ilijić.

Smatra da bi elektrodistribucija trebala da nadohnadi štetu građanima, ali da se to do sada nikada nije desilo. Kaže da se njihovi sastanci sa predstavnicima Elektrohercegovine i Regulatorne agencije uglavnom svedu na obećanja koja se ne ispune.

Ilijić smatra da bi jedna kolektivna tužba bila veoma dobra ideja. Iako bi ishod sada bilo teško predvideti jer se do sada to nije nikada desilo, ipak, bio bi to to bi bilo veoma dobar potez. U svkom slučaju bi uozbiljio drugu stranu.

U besplatnoj pravnoj pomoći nisu mogli da nam kažu da li bi tužba imala utemeljenje u zakonu. Prema rečima Ozrenke Pravice iz ove institucije, oni se ne bave kolektivnim nego pojedinačnim tužbama. Otuda nemaju iskusvo u ovakvim slučajevima. Ističe da je distributer dužan da isporuči ugovorenu uslugu, ali uvek postoji momenat više sile koja ga amnestira. A gromovi i nevreme se svrstavaju baš u tu grupu.

Najveću štetu zbog nestanka struje pretrpeli su vlasnici prodavnica, a prema rečima tržišnog inspektora Nade Ilić sva kvarljiva roba je povučena sa rafova:
„ Dogovorili smo se sa vlasnicima trgovina da izuzmu kvarljivu robu, pre svega se to odnosi na ribu, povrće, sladolede i na suhomesnate proizvode čiji je rok upotrebe kraći. Mi ćemo napraviti zapisnike prilikom uništavanja ove robe koji će poslužiti vlasnicima kao dokaz ukoliko se budu odlučili da od odgovornih zatraže nadohnadu štete. Štete su velike, ima privrednika koji su imali velike gubitke i ne bi bilo fer da oni sami snose teret situacije za koju nisu odgovorni.

Inspektorica Ilić je rekla da proces popisivanja i uništavanja hrane još traje, pa razmere štete još uvek ne znaju, ali je sigurna da je ona velika.

Odgovor na pitanje: „ Da li bi tužba 3700 domaćinstava koliko ih je na evidenciji elektrogacka mogla da bude dovoljan pritisak da se situacija oko snabdevanja Gacka strujom uozbilji i nadležni prisile da urgentno reše ovaj problem?“  verovatno nikada nećemo saznati. Ne zato što će nadležni ozbiljno pristupiti rešavanju alternativnog snabdevanja Gacka, nego zato što se građani neće udružiti da tu ozbiljnost i zatraže.