„Nevesinjske ravne bare, a gačani nose pare“ krilatica je koja možda najslikovitije opisuje višedecenijski ishod konjskih trka koje su zaštitni znak Nevesinjske olimpijade“ rekao je Dragan Grahovac, novinar i autor, na promociji monografije o ovoj manifestaciji koja je 1. avgusta održana u Gacku u organizaciji SPKD Prosvjeta.
Gatačka grla su decenijama pobeđivala u trkama, a monografija pominje, između ostalih, Anta Govedaricu i Sava Kovačevića koji su promovisani u vitezove Bratačkog luga jer su njihovi konji osvajali trofeje više od pet puta.
Činjenica da se malo istraživača bavilo zavičajnim temama i da ne postoji značajna istoriografska građa je ponukala ovog poslenika pisane i javne reči da se pozabavi zavičajnim temama. Zato su monografiji „Nevesinjska olimpijada“ predhodile knjige „Možda niste znali o Nevesinju i „Svjetsko, a nevesinjsko“ kaže Dragan Grahovac:
„Bogato ilustrovana monografija obuhvata razvoj konjičkog sporta i prerastanje tog sabora u tradicionalnu sportsko-turističku i kulturnu manifestaciju. Bilo je teško naći pisane tragove o samoj Olimpijadi. Najviše pisanih tragova su, u stvari, novinarski izveštaji. Iako nosi naziv Nevesinjska olimpijada, po sadržaju monografija ima više gačana nego nevesinjaca, pogotovo u konjičkom sportu gde su imali više uspeha zahvaljujući Savu Kovačeviću i njegovom Mišku koje je najuspešnije grlo svih vremena, Džuburi, Bašići, Anto Govedarica. Sve su to šampioni Nevesinjske olimpijade. Ove godine ćemo imati rekordnih 50 disciplinalimpijada se širi, uvodimo i četvrtu trku, što obećava da manifestacija ima budućnost.“
Sa željom da se tradicija Olimpijade nastavi, a sama manifestacija popularizuje, došlo se na ideju da se napravi monografija o događaju koji je nekad okupljao preko 30 hiljada posetilaca rekao je urednik knjige Branislav Đogović:
„ Nevesinjska olimpijada nije manifestacija samo lokalnog karaktera. Živalj Istočne Hercegovine, cele BiH i Crne Gore je dolazio i pokazivao svoje viteštvo i takmičarski duh. Knjiga je puna raritetnih fotografija koje nemaju umetničku, ali imaju veliku istorijsku vrednost. Naša je želja da Nevesinjska olimpijada bude deo svetske nematerijalne kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a. Izdavanje monografije je prvi korak ka tom cilju.“
O nevesinjskoj olimpijadi su najviše pisali i pričali novinari, a na promociji su mogli da se vide i prilozi koje je televizija sarajevo pravila tokom 70-tih i 80-tih godina.
Tokom 140 godina menjale su se discipline, ali i nagradni fond. Prema rečima Grahovca, pred drugi svetski rat nagrada za pobednika u konjskim trkama je bila 20 hiljada dinara. Ako se zna da je u to vreme jedan vo koštao oko hiljadu dinara, protivvrednost prve nagrade danas bi bila oko 60 hiljada maraka. Tada je nagradni fond obezbeđivalo Ministarstvo poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije što mnogo govori o značaju koji je imala Nevesinjska olimpijada. Zadatak koji su ovi kulturni poslenici preuzeli na sebe je da vrate sjaj i značaj koji je manifestacija imala nekad.
