Vidovdan u Pridvorici (Foto-vijest)
Povodom Vidovdana u crkvi Svetog velikomučenika Lazara u Pridvorici je služena sveta liturgija uz prisustvo oko 300 vjernika.
Liturgiju je služio jeromonah Vasilije iz manastira Zavala uz sasluženje sveštenika i monaha gatačke parohije.
Ova bogomolja je sagrađena i prvi put osvještana 1936. godine, da bi nakon stradanja mještana Srba od strane ustaša i muslimana iz susjednih sela na Božić 1942. godine bila prepuštena zubu vremena. Obnovljena je tek 2009. godine.
U proteklih mjesec dana bilo je više radnih akcija na dobrovoljnoj osnovi, saznali smo od sveštenika gatačke parohije Velemira Kovača.
Radilo se na uređenju okoline hrama. Završena je i izgradnja manjeg konaka u kome će se ubuduće moći boraviti na ovom lokalitetu i duže vrijeme.
U narednom periodu pored uređenja hrama i okoline pokušaće se pronaći i mjesta gdje su pridvorički mučenici stradali. Ta mjesta će se očistiti i obezbjediće se pristup do njih.
Gacko obeležilo slavu hrama i grada -Svetu Trojicu
Lomljenjem slavskog kolača i svečanom litijom Gacko je danas obeležilo slavu opštine i hrama- Trojičindan.
Proslava je počela prazničnim jutrenjem, a potom i liturgijom u novom hramu Sv. Trojice u centru grada ispred koga je lomljen i slavski kolač.
Potom se u litiji u kojoj je bio veliki broj građana kao i predstavnici privrednog i političkog života opštine krenulo do porte starog hrama gde je priređen prigodan kulturno-umetnički program.
Na svečanosti su i ove godine ručene su i nagrade Sveti Sava i Vuk Karadžić učenicima generacije osnovne i srednje škole. Ovogodišnji laureati su Andrea Ninković i Vladan Grgur.
Tonski zapis možete naći ispod fotografija.
Otvoren Naučni skup istoričara u Gacku
Svečanom akademijom i dodelom nagrade “Vladimir Ćorović” sinoć je u Gacku otvoren 18-ti Naučni skup istoričara. U naredna tri dana Gacko će biti stecište eminentnih imena iz oblasti istorije u čjem fokusu će biti pisci srpske istorije što je tema ovogodišnjeg skupa.
Čast da otvori “Ćorovićeve susrete” pripala je zameniku načelnika Radoici Antunoviću budući da je opština Gacko glavni pokrovitelj manifestacije čiji je organizator od samog početka gatački odbor SPKD „Prosvjeta“.
Predsednik odbora Radomir Vučković je, pozdravljajući prisutne, ovu manifestaciju nazvao Srpskom istorijskom akademijom i istakao da je u proteklih 18 godina kroz nju prošlo preko hiljadu istoričara i književnika;
“Cilj nam je da u saradnji sa Akademijom nauka i umjetnosti RS i univerzitetima u RS, Srbiji i Crnoj Gori napravimo ovde istorijski institut.”.
Svaki skup istoričara prati i zbornik radova koji predstavlja ozbiljnu istorijsku građu i koristan izvor za mlade istarživače naglasio je Vučković.
Akademik Vojislav Maksimović je rekao da ga raduje boravak u “epskom srpskom gradu odakle su potekli junaci epskih pesama, vojvode, akademici, naučnici i oni gačani koje je istorija uvrstila u velikane”
Nagrada “Vladimir Ćorović”je ove godine dodeljena akademiku Vasiliju Krestiću za životno delo. Odluku žirija je obrazložio doc. dr Draga Mastilović koji je, između ostalog, rekao da je Krestić jedan od onih stvaralaca koji su svojim naučnim delom i društvenim angažmanom obeležili čitavu srpsku kulturu u 20-om veku.
“Akademik Krestić pripada onim istoričarima koji su iskoračili iz uskog kruga stručnjaka ka široj čitalačkoj publici i medijima, što nemerljivo doprinosi poularizaciji znanja i širenju istina. Akademik Krestić je i dobitnik nagrade Vladimir Ćorović 2002. godine za knjigu “Biskup Štrosmajer u svetlu novih izvora” koja je ocenjena kao najbolje istoriografsko delo nastalo te godine na srpskom govornom području, čime se svrstava među malobrojne istoričare koji su ovu nagradu dobili i za najbolju knjigu i za životno delo.”
Ovogodišnji laureat je bio sprečen da prisustvuje, ali je uputio pismo zahvalnosti na prestižnoj nagradi naglašavajući da ga neizmerno srećnim čini saznanje da višedecenijski trud nije uzaludan jer nailazi na odjek u društvu.
Nagradu je, u ime akademika Krestića, primio predsednik Udruženja gačana u Beogradu Svetozar Crnogorac.
Svečanoj Akademiji je prethodilo otvaranje izložbe likovnih radova nastalih na ovogodišnjoj likovnoj koloniji “Gacko-Klinje”
Svečani ton akademiji dao je i umetnički deo programa u kojem su, pored umetnika iz Gacka, učestvovali i glumac banjalučkog pozorišta Željko Kasap te hor Sv. Novomuečenik Stanko iz Nikšića.
Uporedo sa skupom istoričara u Gacku, u Bileći se odvijaju susreti proznih pisaca, a ovogodišnji laureat prestižne nagrade “Svetozar Ćorović je Radovan Beli Marković za roman Putnikova ciglana.
Svečani prijem za đake prvake
Danas je 90 prvačića u opštini Gacko po prvi put selo u đačke klupe.
Priređen im je svečani prijem u holu centralne osnovne škole „Sveti Sava“ gde su najmlađe osnovce pozdravili direktor ove obrazovne ustanove Radan Popović i načelnik opštine Milan Radmilović.
Oni su prvačićima uručili prigodne poklone uz želju da im školski dani budu ispunjeni radošću i druženjem sa vršnjacima.
Po prvi put je za prvake izvedena i kratka priredba koju su stariji učenici pripremili uz pomoć svojih nastavnika.
Akcija dobrovoljnog darivanja krvi
Društvo dobrovoljnih davalaca krvi Sveti Simeon Mirotočivi u četvrtak, 14. jula, organizuje drugu po redu akciju davalaštva krvi u ovoj godini.
Akcija počinje u 9. časova u ambulanti RiTE Gacko, a realizuje se u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi trebinjske bolnice.
Iz udruženja pozivaju sve koji mogu darivati kapi života da uzmu učešće u ovoj humanoj akciji.
Apel za štednju vode
Iz JP „Vodovod“ obaveštavaju potrošače da zbog zalivanja bašti i zelenih površina pojedini delovi grada i seoska područja ostaju bez vode u dužem vremenskom periodu.
Napominju da je Odlukom o vodovodu i kanalizaciji predviđeno isključenje sa mreže uz novčanu kaznu za rasipanje i neracionalno trošenje vode.
Ekipe komunalne policije i radnika JP „Vodovod“ će u narednim danima vršiti kontrolu na terenu i sankcionisati nesavesne potrošače.
Nestanak struje prouzrokovao velike štete
Iako u svom naručju ima fabriku struje, Gacko spada u mesta u kojima ona često nestaje.
Mada svesni da proizvodnja i distribucija struje nemaju mnogo veze u praksi, ipak stanovnici opštine sa frustracijom jednakoj onom koju oseća žedan pored fabrike vode, doživljavaju svaki nestanak električne energije.
Zato je dolazak struje u ponedeljak u podne u većini gatačkih domova dočekan ovacijama. Radovali su se svi, od dece koja su dve večeri išla na spavanje uz sveću i bez crtanih filmova, do domaćica kojima je najveća briga bila da li će se odmrznuti meso u zamrzivačima.
U vanrednim uslovima, a stanje bez električne energije danas to jeste, gačani su funkcionisali gotovo 43 sata.
Sada je svima poznato da je do nestanka struje je došlo usled kvara na dalekovodu Nikšić-Bileća. Zbog nevremena i udara groma su popucali kablovi, a potom i pao stub na teritoriji Crne Gore. Budući da Gacko spada u mali broj mesta bez alternativnog napajanja, ova havarija je označila i beznaponsko stanje u celoj opštini.
Nadležni iz Elektroprenosa BiH su nam rekli da je, imajući na umu sve, saniranje havarije urađeno u najkražem roku. Izvršni direktor za rad i održavanje Cvjetko Žepinić je rekao da su kolege iz Crne Gore reagovale profesionalno i ekspeditivno posebno imajući na umu da se radi o nepristupačnom terenu.
Prema njegovim rečima, snabdevanje strujom je trebali da bude normalizovano u nedelju oko 22 časa, ali je došlo do kvara na dizalici što je prolongiralo popravku za naredni dan.
Naglasio je da je projekat alternativnog napajanja Gacka, a radi se o izgradnji dalekovoda Gacko Nevesinje, na prvom mestu investicija ovog preduzeća.
„Dokumentacija je završena, urađena je i revizija projekta, a sada je na lokalnoj zajednici, geodetskoj službi i građanima da sarađuju i brzo završe proces eksproprijacije kako bi radovi na izgradnji pomenutog dalekovoda otpočeli na proleće“ izjavio je za naš radio direktor Žepinić.
Iako se Elektroprenosu niko od zvaničnika opštine nije obraćao, Žepinić se nada da će oni sa svoje strane uraditi sve kako ne bi bilo kašnjenja na ovom projektu čija je vrednost oko 4 miliona maraka.
Predsednik SO Gacko Jovan Kovačević kaže da će oštećenim građanima pružiti pomoć u organizacionom smislu:
„Štete su nastale posebno u trgovinskim radnjama i proizvođačima mleka. Kao predsednik Skupštine ću prikupiti podatke i na kolegijumu ćemo videti da li ima prostora da se donesu neki zaključci. Ako ne, onda možda možemo u organizacionom smislu pomoći građanima koji su pretrpeli neku štetu da svoja prava zatraže na sudu.“
Kovačević kaže da lokalna vlast nema odgovornost za to što Gacko već dvadesetak godina nema alternativni pravac snabdevanja:
„Pokušavali smo da razgovaramo, lobiramo, ali viši nivoi vlasti u velikim centrima slabo razumeju nas na periferiji. Nadam se da će ovaj put investicije ići u Hercegovinu, a ne na druge adrese.“
Da se napajanje nije normalizovalo u razumnom roku razmatrala se i mogućnost da se grad prespoji na RiTE Gacko tvrdi Branko Govedarica, rukovodilac RJ Termoelektrana. Ovakvom rešenju bi se pribeglo samo u vanrednim situacijama jer tehnički postoji rizik za postrojenje, odnosno rad termoelektrane. Govedarica je podsetio na 2005-tu godinu kada je opština bila u sličnoj poziciji i izrazio bojazan da bi ovakve situacije mogle da se ponove, naročito pri vremenskim nepogodama. Istakao je da bi i lokalna zajednica morala da izvrši snažan pritisak kako bi se trajno rešio problem alternativnog snabdevanja Gacka električnom energijom.
Nakon što je došla struja razgovarali smo sa rukovodiocem RJ Elektro-Gacko Vojinom Tepavčevićem koji je rekao da je svaka slična situacija veliki problem i za njihovo funkcionisanje budući da na ta dešavanja ne mogu da utiču, a pritom ih građani smatraju odgovornim.
Tepavčević je pojasnio i kako je došlo do toga da nam struja stiže iz Crne Gore:
„19 aprila je počeo remont trafostanice u Bileći, pa se pribeglo alternativnom napajanju od Nikšića što se ispostavilo kao veoma loše. Prema planu bi radovi trebali da traju 100 dana, očekujemo da se početkom avgusta snabdevanje vrati na bilećku trafo stanicu, pa bi napajanje trebalo da bude i bolje i stabilnije.
Potrošači se žale, ali mi nismo krivi za te probleme. U principu, svi kvarovi koji su se javali su bili posledica više sile, odnosno, niko nije mogao da utiče na njih.“
Nakon što je snabdevanje strujom normalizovano građani su se osaćali nesigurno i revoltirano. Smatraju da su njihova prava ugrožena jer redovno izmiruju svoje obaveze prema elektrodistribuciji i za to očekuju da dobiju kvalitetnu isporuku.
Neki od njih razmišljaju i da podnesu tužbu. Potražili smo mišljenje u udruženju potrošača Oaza u Trebinju.
Dosadašnje iskustvo sa javnim preduzećima i energetskim sektorom govori da imaju monopol i da su neodgovorni prema potrošačima tvrdi izvršna direktorica idruženja Nedeljka Ilijić.
Smatra da bi elektrodistribucija trebala da nadohnadi štetu građanima, ali da se to do sada nikada nije desilo. Kaže da se njihovi sastanci sa predstavnicima Elektrohercegovine i Regulatorne agencije uglavnom svedu na obećanja koja se ne ispune.
Ilijić smatra da bi jedna kolektivna tužba bila veoma dobra ideja. Iako bi ishod sada bilo teško predvideti jer se do sada to nije nikada desilo, ipak, bio bi to to bi bilo veoma dobar potez. U svkom slučaju bi uozbiljio drugu stranu.
U besplatnoj pravnoj pomoći nisu mogli da nam kažu da li bi tužba imala utemeljenje u zakonu. Prema rečima Ozrenke Pravice iz ove institucije, oni se ne bave kolektivnim nego pojedinačnim tužbama. Otuda nemaju iskusvo u ovakvim slučajevima. Ističe da je distributer dužan da isporuči ugovorenu uslugu, ali uvek postoji momenat više sile koja ga amnestira. A gromovi i nevreme se svrstavaju baš u tu grupu.
Najveću štetu zbog nestanka struje pretrpeli su vlasnici prodavnica, a prema rečima tržišnog inspektora Nade Ilić sva kvarljiva roba je povučena sa rafova:
„ Dogovorili smo se sa vlasnicima trgovina da izuzmu kvarljivu robu, pre svega se to odnosi na ribu, povrće, sladolede i na suhomesnate proizvode čiji je rok upotrebe kraći. Mi ćemo napraviti zapisnike prilikom uništavanja ove robe koji će poslužiti vlasnicima kao dokaz ukoliko se budu odlučili da od odgovornih zatraže nadohnadu štete. Štete su velike, ima privrednika koji su imali velike gubitke i ne bi bilo fer da oni sami snose teret situacije za koju nisu odgovorni.
Inspektorica Ilić je rekla da proces popisivanja i uništavanja hrane još traje, pa razmere štete još uvek ne znaju, ali je sigurna da je ona velika.
Odgovor na pitanje: „ Da li bi tužba 3700 domaćinstava koliko ih je na evidenciji elektrogacka mogla da bude dovoljan pritisak da se situacija oko snabdevanja Gacka strujom uozbilji i nadležni prisile da urgentno reše ovaj problem?“ verovatno nikada nećemo saznati. Ne zato što će nadležni ozbiljno pristupiti rešavanju alternativnog snabdevanja Gacka, nego zato što se građani neće udružiti da tu ozbiljnost i zatraže.