Међународни дан медицинских сестара обиљежава се 12. маја. То је био само повод  да посјетимо Дом здравља у Гацку и поразговарамо о значају њиховог огромног рада, поготово у протеклих 15 мјесеци од како се појавио вирус корона .

Са дијелом  овог малог, али лавовског тима, Сањом Лучић, Сузаном Бјелогрлић и Милком Вуковић причали смо о томе како су се  медицинске сестре и техничари изборили са са свим притисцима и неизвјесношћу коју је „Ковид 19“  донио.

Није било лако радити у скафандерима и пратећој опреми по седам-осам сати, а у највећој експанзији вируса било је и 90 вађења крви за једног лаборанта,  те преко 100 терапија: венских, мускуларних и инфузија.

Ови храбри људи већ више од годину дана даноноћно помјерају своје границе. То је огроман физички и психолошки напор јер се сусрећу са непознатим вирусом, страхом пацијента и одговорношћу према сопственој породици.

Исцрпљеност и умор медицинских сестара и техничара је постао свакодневица, а њима је највећа сатисфакција да се пацијент осјећа боље и да знају да су дале све од себе.

И Сања и Милка и Сузана имају идентично мишљење: нема већег мотива од  једног обичног хвала и осмјеха на лицу пацијента.

У условима пандемије корона вируса, више него икада, сестринство је препознато као изузетно важан фактор здравственог система.

Послушајте приче ових стручних, али скромних жена, која у сваком тренутку наглашавају да је тимски рад основа свега: