У сриједу и четвртак одржана јавна расправа o Нацрту буџета општине Гацко за 2023. годину

У сриједу је у сали СО одржана јавна расправа о Нацрту буџета општине Гацко  за 2023. годину. Буџет за ову годину је планиран у износу  15 милиона  142 хиљаде 800 КМ. Начелник општине Гацко Огњен Милинковић је рекао да  је  јавна расправа организована с циљем да  буџетски корисници и шира  јавност приједлозима, примједбама и сугестијама допринесу ефикаснијој изради овог значајног документа.

Одборник  у  СО Гацко Радоица Антуновић је предложио да се Удружењу пензионера повећа планирани износ за 4 900 КМ, као и помоћ ученицима и студентима да буде већа за 50. 000 марака.  Затражио је и да се повећа износ планиран за подстицаје у пољопривреди за  20. 000 КМ. Антуновић је мишљења да је потребно повећати субвенције за  стамбено збрињавање младих брачних парова, као и текући грант спортским клубовима и културно-умјетничким друштвима.

Директорица „Водовода“ Наташа Андрић је  тражила да се у буџету планира 200. 000 марака за реконструкцију секундарне водоводне мреже, као и 40. 000 марака за одржавање канализационе мреже.

Директорица Дјечијег вртића Неда Достинић је нагласила да је овој установи  неопходно 50. 000 марака за реконструкцију мокрих чворова.

Представници Црквене општине Гацко су истакли да је за комплетно  уређење платоа око новог храма у центру града потребно око 100. 000 марака.

Иначе, сви буџетски корисници су тражили више новца него што је Нацртом буџета планирано како би могли испатити лична примања запосленима. Сагласили су се и по питање да је потребно да цијена рада свих  корисника буџета буде иста.

У сличном духу је почела и друга јавна расправа на Нацрт буџета општине Гацко, која је одржана у четвртак у сали СО.

Предстваници јавних установа и грађани Гацка су изнијели низ проблема и сугестија везаних за Нацрт буџета.

Директорица ЈУ КСЦ Мира Копривица је тражила додатних 5.000КМ за организацију манифестације Културно-спортско љето и рекла да других примједби нема.

Представник Синдиката КСЦ-а Тања Поповић је истакла да су топли оброци законска обавеза, а за прошлу годину су исплаћена само три и питала да ли ће се средства за топле оброке наћи у Приједлогу буџета за текућу годину.

Поповић је изразила наду да ће сви буџетски корисници бити изједначени по питању цијене рада која се тренутно креће од 110 до 115КМ. Представници Информативно културног центра (Радио Гацка), су се сложили са овим приједлогом и нагласили да им није исплаћен ниједан топли оброк у 2022.години.

Предсједник Удружења пензионера Милисав Црногорац је рекао да је према Нацрту за пензионере планирано 11.000КМ, као и прошле године иако су се надали повећању, јер су потребе реално много веће.

Представница Туристичке организације Мира Ивковић је објаснила да њима за плате према овом Нацту недостаје 35.640КМ, а за топле око 80.000КМ. Туристичка организација тражи исплату свих топлих оброка, јер нису урачунати у коефицијенте. Ивковић је рекла да за 2021. нису добили ниједан, а да су у 2022. исплаћена три.

Грађани су питали шта је са зградом и Одлуком која је усвојена прошле годне да се младим брачним паровима помогне у рјешавању стамбеног питања и да ли ће у планираном буџету бити средстава за реализацију тих Одлука.

Стручни сарадник у Општини Гацко Саша Слијепчевић имао је низ примједби на Нацрт буџета а замјера прије свега што није узета у обзир Стратегија развоја Општине која је усвојена 2022.године.

Према Стратегији требало би издвојити 25% Буџета за капитална улагања, а то тренутно није случај. Посебно замјера смањење издвајања за пољопривреду и привреду и сматра да смо општина са најмањим издвајањима за подстицаје у пољопривреди. Да би се подигла цијена за 2 фенинга по литру, када је откуп млијека у питању, потребно је 40.000КМ.

Посебан проблем према Слијепчевићу је и недостатак средстава која Општина мора изнаћи у буџету како би се реализовали актуелни пројекти, јер је правило да Општина учествује у финансирању 50%.

За три пројекта вриједна 650.000КМ половину средстава мора обезбиједити Општина, а посебно је значајно из разлога што је њиховом реализацијом планирана помоћ „Комус“-у и „Водоводу“-у, као и месним заједницама, које тренутно не функционишу, јер им је прошле године скупштинском одлуком укинуто 10.000КМ.