У организацији освећења споменика страдалим припадницима Југословенске Војске у Отаџбини из Гацка и цивилним жртвама комунистичког терора на простору општине Гацко од 1941. до 1950. године, који ће после скоро осам деценија бити уприличен у суботу деветог септембра ове године свој допринос дао је и „Клуб Гачана“ из Београда. Тим поводом разговарали смо са предсједником клуба Гачана Слободаном Бобаном Драшковићем који нам је говорио о планираним активностима поводом овог великог и важног догађаја.
Господине Драшковићу, на почетку да упознамо јавност да ће Клуб Гачана из Београда поводом овог догађаја, осмог септембра, дакле, вече прије организовати предавање једног од стручној и широј јавности најпознатијег и најутицајнијег историчара млађе генерације др Немање Девића те да ћете у току те вечери, како смо обавијештени, подијелити осамдесет књига али и сто педесет мајица својим Гачанима и драгим гостима.
Кажите нам прво да ли Вас је идеја братског сабрања и одавања дужног пијетета заједничким страдалним прецима и позвала да уопште дате свој допринос?
Драшковић: Управо тако. У моралном, духовном, емотивном, симболичком и сваком другом смислу ово је један битан догађај и за историју самога Гацка битан моменат који треба да окупи све Гачане без обзира да ли су они у Гацку или су због наших непрестаних сеоба расејани по другим градовима и државама. На дан освећења споменика ми треба да покажемо, и показаћемо, да смо једна цјелина и једна заједница која воли и брине о своме Гацку тако да је наше учешће заправо и наша дужност као и свих других Гачана. Сматрали смо да је и прикладно и важно организовати управо једно овакво предавање као увертиру за централни догађај деветог септембра те да је наш избор да др Немања Девић буде гост Гацка као предавач и исправан и просто природан.
„Војска бесмртна – идеја завјетна; Зеленгора, Лијевче Поље, Зидани Мост“, тема је предавања? Зашто сте са др Девићем усагласили баш овакав назив теме и зашто сматрате да је она важна?
Драшковић: 02. априла 2016. године у Београду у цркви Светог Саве на Врачару одржали смо парастос и историјски час посвећен гатачким витезовима и слободарима. Тада је председник Клуба Гачана, покојни Светозар Црногорац позвао на помирење и слогу, а истину препоручио као најбољи лек. Ово је логичан наставак. Најмање што можемо као завичајно удружење да учинимо, је да наше потомке научимо да буду поносни на своје претке. То је наша дужност и обавеза. Пут од Зеленгоре до Лијевча поља и Зиданог моста је највећа гробница гатачких и херцеговачких родољуба. На том путу остао је цвет гатачке омладине и интелигенције. Наш основни мотив да организујемо овакав скуп је да се чује истина. Јединство се може јачати само кроз истину. А истински суд доноси историја.
Осим предавања споменули смо да ћете даровати књиге? Реците нам нешто више о томе? Зашто баш књиге и коме ће бити дароване?
Драшковић: Мислим да лепшег и бољег поклона од књиге нема. Потрудили смо се да обезбедимо изузетно вредне и важне књиге из историје нашег народа. Ове књиге остају генерацијама иза нас као сведок српске бурне историје. Жеља нам је да се посебно млади људи додатно образују и уче широком посматрању ствари и догађаја. Оно што није записано, није ни постојало, много смо се пута уверили у истинитост ових речи. Издавач књига је Институт за савремену историју. Посебно желим да истакнем едицију „Скривана историја“, али и остала ништа мање вредна издања познатих аутора. Одлучили смо да 20 књига поклонимо ученицима СШЦ „Перо Слијепчевић“ који су осмислили и извели драмски приказ страдања Срба на подручју Гацка, по десет књига Народној библиотеци Гацко, Библиотеци у Данићима и Борачкој организацији. Преостале књиге биће подељене присутним посетиоцима историјског часа.
У склопу вечери чућемо и гусле. Ви сте дуго година у гусларству? Да ли се без гусала може и треба поготово у оваквим догађајима?
Гусле су глас српског народа. Дорасле су сваком времену. Не могу замислити да се у крају Тешана Подруговића и у оваквој прилици не чују струне гусала и глас гуслара. Оне су део српске духовне културе и неодвојиви део српског културног наслеђа. До тренутка када је епска поезија записана, уз гусле се преносило историјско памћење и народне поуке и поруке највећих моралних вредности. Поштујући гусле, поштујемо себе, гусле су одредница наше историје, садашњости и будућности.
Припремили сте на поклон Гачанима, рекосмо и 150 мајица. Реците нам нешто о томе?
Симболичан поклон Клуба Гачана народу Гацка, са јасном поруком: „Из грла се пјесма оте, Поповићу чекамо те“. Тек када пренесемо и мученичке кости команданта Невесињске бригаде, капетана Милорада Поповића у родно Гацко, када му подигнемо достојно обележје, испунићемо аманет предака. На нама је и до нас је. Не би ваљало да потомцима остављамо оно што ми сами можемо да урадимо са мало добре воље и хтења. Милорад је понос Гацка и свеколоког српског рода. Одавно је ушао у галерију знаменитих Гачана. Ред је да му се одужимо како доликује.
Ваша порука Гачанима је да дођу у Парохијски дом, када тачно?
Осмог септембра у 19:00 часова, ко истину љуби и негује српство мило, место му је у Парохијском дому. Надам се да ће сала бити тесна…
Члан организационог одбора Милан Никчевић
Подијели:
