Међународни дан медицинских сестара обиљежава се 12. маја. То је био само повод да посјетимо Дом здравља у Гацку и поразговарамо о значају њиховог огромног рада, поготово у протеклих 15 мјесеци од како се појавио вирус корона .
Са дијелом овог малог, али лавовског тима, Сањом Лучић, Сузаном Бјелогрлић и Милком Вуковић причали смо о томе како су се медицинске сестре и техничари изборили са са свим притисцима и неизвјесношћу коју је „Ковид 19“ донио.
Није било лако радити у скафандерима и пратећој опреми по седам-осам сати, а у највећој експанзији вируса било је и 90 вађења крви за једног лаборанта, те преко 100 терапија: венских, мускуларних и инфузија.
Ови храбри људи већ више од годину дана даноноћно помјерају своје границе. То је огроман физички и психолошки напор јер се сусрећу са непознатим вирусом, страхом пацијента и одговорношћу према сопственој породици.
Исцрпљеност и умор медицинских сестара и техничара је постао свакодневица, а њима је највећа сатисфакција да се пацијент осјећа боље и да знају да су дале све од себе.
И Сања и Милка и Сузана имају идентично мишљење: нема већег мотива од једног обичног хвала и осмјеха на лицу пацијента.
У условима пандемије корона вируса, више него икада, сестринство је препознато као изузетно важан фактор здравственог система.
Послушајте приче ових стручних, али скромних жена, која у сваком тренутку наглашавају да је тимски рад основа свега:
Подијели:
