3. децембар је Дан особа са инвалидитетом а представници општинске Борачке организације Гацко, тим поводом, посјећују ратне војне инвалиде, друже се и разговарају. Некада им топла људска ријеч значи много.
Вукота Зеленовић – Гале рањен је 9. јуна, 1993. године у борбама на калиновачком ратишту у рејону Доброг поља. Имао је тада 39 година и каже да је био међу најстаријима у чети. Био је иначе, командир Прве чете Првог гатачког батаљона. Мало ко му је могао „стати на црту“ када је физичка љепота у питању.
Након рањавања живот му се умногоме промијенио. Дуготрајно лијечење а затим и компликована операција канцера на мозгу, па бројне операције очију које су довеле до сљепила нису убиле вољу за животом овом честитом Гачанину. И сада у предјелу кичме носи остатак гелера који се не може одстранити хируршким путем. Боли га, како каже неправда и чињеница да су РВИ потиснути на маргине друштва, више од рана са ратишта боле га подјеле и мржња међу нашим народом које су створили политичари. „У рату смо сви били јединствени и као човјек сам поносан због тога“ – каже он.
Скромну инвалиднину која не може да покрије ни трошкове партиципације за лијекове које свакодневно користи, поклонио је храму Свете Тројице у Гацку.
Без обзира на све, снагу за даљим животом налази у својој породици и Богу, зрачи оптимизмом и одаје лик особе која може да се избори са свим животним недаћама.
„На подручју општине Гацко има 185 ратних војних инвалида“ , каже Мирослав Вуковић Хрго, предсједник РВИ Борачке организације Гацко и РВИ Борачке организације РС. Указује на тежак положај борачке популације али је задовољан чињеницом да су сва дјеца палих бораца добила запослење, те да су породице погинулих бораца стамбено збринуте.
Опширније у тонском прилогу:
Подијели: