„Због кашњења у исплати редовних законски предвиђених средстава – 5 топлих оброка и двије трећине регреса Синдикална организација Општине Гацко је стално у преговорима и засједању са менаџментом Општине Гацко, везаним за динамику исплате заосталих примања.
„Посебни колективни уговор за раднике у јединицама локалне самоуправе још увијек није потписан, послије 15 мјесеци преговарања, од стране министарке за локалну Управу“, каже за Радио Гацко предсједник Синдикалне организације Општине Гацко Лазар Окиљевић.
Предсједник највеће синдикалне организације у општини РиТЕ Гацко, Жељко Тепавчевић истиче да константно захтијевају од послодавца да поступа по Закону о раду, на тај начин штитећи интересе радника.
Ипак, проблема има. Неисплаћени доприноси, трећи дио регреса у износу од 500 КМ и како каже Тепавчевић и бројне накнаде у виду јубиларних награда и сл. примања, која предузеће дугује радницима.
Незадовољни односом послодавца према радницима су и запослени у ЈУ КСЦ Гацко из више разлога. Како кажу, плата је редовна, али касне топли оброци и регрес, док је цијена рада код њих нижа него у општинској управи. Предсједница њиховог синдиката Татјана Поповић наглашава да се залажу за изједначавање цијене рада свих буџетских корисника.
Забрињава и чињеница да су радници Шумске управе Гацко ове године доживјели кашњења у исплати личних примања. Последњу плату су примили за мај, у оквиру које им се исплаћују топли оброци. Док су регрес досад редовно примали, али за 2024.годину још чекају апанажу намијењену за годишњи одмор радника, рекао је за Радио Гацко дугогодишњи предсједник Синдиката Шумске управе Гацко Обрен Милићевић.
Миленко Радмиловић испред Синдикалне организације „Комус“-а, каже да су лична мјесечна примања редовна, да топли оброк у износу од 100 КМ, добијају у „Тропик“ маркету. Велики проблем представља повећање најниже плате на 900 КМ, колико прима највећи број радника, а и број запослених је велики. Једноставно речено, каже Радмиловић, боримо се.
У Дому здравља Гацко кажу да су плате и доприноси редовни, али да бројна друга давања нису: јубиларне, накнаде за рођење дјетета или смрт најближег члана продице и сл.
Проблеми су наслијеђени, али у Синдикату који пола године заступа Милош Глоговац кажу да од послодавца траже рјешење проблема, односно да им буду исплаћене Законом загарантоване накнаде које су у кашњењу у вријеме мандата актуелне директорице.
„Синдикална организација ЈУ СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко активно учествује у истицању захтјева који су у вези са економским, социјалним, радно-правним, професионалним, културним, спортским и другим интересима свих радника СШЦ-а“, ријечи су представнице овог Синдиката Анђелине Никчевић.
Како каже, активни су на сједницама СОНК-а, на регионалним састанцима, републичким форумима и конференцијама, чија је тема положај просвјетних радника у Републици Српској. „И у медијима, кад год за то добијемо прилику, износимо ставове у вези са могућностима унапређења статуса просвјетних радника“, јасна је Никчевић.
„Један од основних захтјева, који смо више пута јавно истицали је да људи који раде у учионицама учествују у изради планова и програма, писања уџбеника, да се њихово мишљење уважава када је у питању израда Правилника о финансирању средњих школа и других правилника, чију крајњу верзију доносе људи који не разумију посао просвјетног радника.
На жалост, правилници се доносе без нашег учешћа, тако да и данас нисмо ријешили питање разредништва у средњим школама, питање претјеране администрације (бирократија узима данак образовању), питање прекобојности програма у малим школама каква је наша, питање оптерећења просвјетних радника, нарочито људи који су 30 и више година провели у учионици, питање финансирања стручних сарадника е-администратора, питање технолошког вишка са којим с суочавамо усљед смањења броја ученика, питање проблема у вези са допуном норме у другим школама, питање награда и признања, питање могућности напредовања у струци, питање топлог оброка и регреса, који је 2008. урачунат у основну плату, а којег је од тада до данас „прождрла“ инфлација, питање финансирања стручних сарадника…“- истиче предсједница Синдиката СШЦ-а.
За њих је једно од најважнијих питања однос друштва према образовању, вредновање васпитања, културе и знања као категорија које могу допринијети развоју у свим сегментима друштвеног дјеловања.
Кључне теме су достојанство просвјетних радника, заштита њихових права у времену у којем друштво незналица исмијава оне који нешто знају, друштво нерадника одређује положај радника, а друштво неписмених ставља печат на права оних који нам дјецу уче писмености, поручују из Синдиката.
„Имамо квалитетне кадрове, велико радно искуство и огромну жељу да допринесемо развоју локалне заједнице и Републике кроз подизање образовних стандарда на виши ниво.
Гацко је одувијек било препознатљиво као мјесто које је рађало дивове и образовало стручњаке и интелектуалце. Да ли је сада тако или се компас изгубио у моменту када су струка и наука од понављача, којима су поклониле двојке, добиле црвени картон, закључите сами.
Оно чиме се можемо похвалити је висок ниво синдикализације у нашој школи, солидарност унутар колектива је на нивоу који обећава да је човјек човјеку човјек.. Жеља да личним примјером покажемо да врлине и знање нису вриједности које изумиру, држи нас на трагу да је истинита Демокритова мисао: „Наде образованих јаче су од богатства незналица“.“ (Анђелина Никчевић, проф.српског језика и књижевности и предсједник Синдикалне организације ЈУ СШЦ „Перп Слијепчевић“ Гацко)
Синдикат ЈП „Водовод“ Гацко нема коментар на постављена питања, која су идентична била за све наше саговорнике.
У ЈП „Поште“ Гацко су према ријечима представнице Синдиката Јелене Вуковић, задовољни примањима и редовним исплатама, али њихов тренутни проблем је недостатак радника.
Синдикат ОШ „Свети Сава“ Гацко дужи низ година води професор Ранко Копривица који каже да говорити о положају запослених у образовању, а заобићи стање образовања у друштву, тешко је могуће.
Улога синдиката је не само обезбиједити добар материјални положај радника, него и створити добре услове за рад и права на заштиту достојанства и ауторитета.
Нешто што је некада било у сфери могућности, данас је појава и све је више и више физичке угрожености радника образовања ( најновији случај у Санском Мосту).
„Кренимо од материјалног положаја. Плате, као једини вид примања радника, регулише Закон о платама, са скоро небитним утицајем Посебног колективног уговора, Општи колективни уговор већ дуже вријеме не постоји.
Објаве, боље речено манипулације, о повећањима плата у образовању, искључиво су везане за поједине групе платних разреда што је довело до нелогичности плата. Разлике плата за раднике који обављају исте послове су на мјесечном нивоу и до 250 КМ, што је на годишњем нивоу до 3 000 КМ, а што је у супротности са чланом 120 Закона о раду. У општој јурњави, потраге за дипломама, најгоре су прошли они који, борећи се за достојанство професиј,е нису набављали дипломе. Поједине групе платних разреда имају већ двије године непромијењене плате, статистички подаци инфлације у истом периоду су преко 20 %.
„Добром сарадњом Министарство просвјете и Синдикат образовања“ су учинили да је годишње примање наставника основне школе изједначено са примањима хигијеничарки неких градова Републике Српске.
Топли оброк и регрес, као категорије примања радника, које су обавезне Законом о раду утопљене су у плати 2008.године и сва каснија повећања примања по овом основу нису доводила до повећања плата,“ јасан је Копривица.
„Некада је било правило да сваки избори, општи или локални, доводе до повећања плата, а да свако правило има изузетак показаће наредни избори. Услови рада су можда већи проблем од наведеног.
Политика је ушла у све сфере дјелатности, самим тим и у образовању и у образовном систему запошљавање радника често је везано за припадност појединим странкама. Због лошег положаја просвјетних радника у друштву све је мањи број студената на овим студијским групама,“ истиче овај искусни просвјетни радник, који је извео бројне генерације.
Каже да је поменуте проблеме навео посматрајући стање образовања у РС, као члан Републичког одбора Синдиката образовања и углавном су везани, мање више, за све школе.
У школама као што је ЈУ ОШ „Свети Сава“ у Гацку је велики проблем усклађивање норми запослених са смањењем броја дјеце, самим тим и броја одјељења, а финансирање је везано искључиво за број одјељења.
„Нешто што бих истакао као позитивно је пријем радника у стални радни однос на свим радним мјестима гдје за то постоје услови у ОШ „Свети Сава“ Гацко.“
„Такође истичем позитивним примјером и настојања директора (садашњег и претходних), да сачувају норме свим радницима максимално гдје је постојала могућност за то. Како је наш први послодавац Министарство образовања РС, стварни проблеми се не могу ријешити на локалном нивоу“, сматра Копривица.
Колика је моћ и улога синдиката у рјешавању наведених проблема питамо се сви. Да ли је синдикат партнер или потребан сарадник је тема о којој би се могло расправљати, али је чињеница да је снага његовог дјеловања знатно мања, од улоге која му припада, закључује професор. А ми немамо шта да додамо, сем, да су и поред свих Закона радници обесправљени, неки једнакији и важнији од других.
У ЈУ „Дјечији вртић“ радници се за своја права боре сами, без синдикалног организовања. Слична ситуација је и у ЈУ ИКЦ (Радио Гацко), гдје постоји Савјет радника. Туристичка организација такође није синдикално организована и чак нема свог представника радника.
И на крају, враћамо се на почетак. Иницијатива је јасна, изједначити бар цијену рада свим буџетским корисницима, јер она сада за раднике Општинске управе, Ватрогасне јединице и Центра за социјални рад износи 125КМ, за ЈУ КСЦ и ЈУ ИКЦ (Радио Гацко) 120, док је на зачељу неславне табеле овог пута Туристичка организација Гацко са цијеном рада 110КМ.
А чињеница је да су начелници и градоначелници потписали документ да се цијена рада може кретати у размаку од 120 до 160 КМ, у зависности од финансијских могућности.
Тема је тек начета, радници у приватном сектору и њихова права су посебна прича. Ипак, једно је јасно- за наша права морамо се борити сами.
Свим саговорницима се захваљујемо на одвојеном времену и разумијевању.
Емисију ћете на таласима Радио Гацка пратити сутра, у петак 23. aвгуста 2024.године.
Или на сајту…
Подијели:
