Свечаном Академијом уприличеном у сали Дома културе и додјелом награде „Владимир Ћоровић“синоћ је званично отворен 25. Научни скуп историчара у Гацку. Данас су у сали Парохијског дома на тему „Знаменити Херцеговци кроз историју“ историчари излагали своје реферате који су објављени у Зборнику. Претходно су посјетили спомен собу и споменик „Круна гатачким јунацима“.
Поздравну ријеч еминентним историчарима и научним радницима упутио је предсједник Организационог одбора „Ћоровићевих сусрета“ проф. Радомир Вучковић.
Проф.др Будимир Алексић је говорио о ускоку и четовођи Мирку Алексићу, родом из гатачког села Луковица, који се у младости истакао у борбама против Турака па је изабран за кнеза села Малинско. Био је један од организатора убиства Смаил-аге Ченгића на Мљетичку 1840.године.
Професор са Филозофског факултета у Бањалуци Бошко Бранковић се осврнуо на живот и дјело Војислава Шоле (1863 -1930 ), рођеног Мостарца с посебним акцентом на његово учешће у Покрету за црквено- школску самоуправу.
Проф. Лазар Радан је презентовао реферат о архимандриту манастира Дужи, Мелентију Перовићу (1835-1887) једном од најистакнутијих устаничких личности у требињском крају. Како је нагласио о архимандриту Перовићу као црквеном великодостојнику и устаничком војводи је врло мало писано. „Ипак, његов живот и дјело дубоко су уткани у историју његовог Требиња, манастира Дужи и цијеле Херцеговине“ – нагласио је Радан.
Проф. др Жарко Лековић је говорио о Знаменитим Херцеговцима – Дробњацима у 19. вијеку.
Проф. др Боривоје Милошевић је говорио о митрополиту Захумско-херцеговачком Серафиму Перовићу нагласивши да се истицао не само као православни свештеник, него и као просвјетни радник, добротвор српских школа, цркава и манастира. Са Нићифором Дучићем отворио је духовну школу у манастиру Житомислић.Како је Милошевић нагласио „Митрополит Серафим Перовић је улагао велики труд у корист српске културе, просвјете и духовности у Херцеговини“.
Реферате су изложили и проф.др Радивој Радић из Београда, проф Петар Милошевић из Требиња и Раденко Шћекић са Историјског института Универзитета Црне Горе у Подгорици.
У поподневним часовима је планирана посјета Мостару, гдје ће посјетити споменике Владимиру и Светозару Ћоровићу, те Алекси Шантићу а вечерас ће присуствовати свечаној Академији у Билећи и додјели награде „Светозар Ћоровић“
Трећег дана Научног скупа историчара планирана је посјета манстиру Св. Петра Зимоњића у Данићима гдје ће бити представљена „Просвјетина“ издања – Зборник радова и часопис за књижевност и културу „Нова Зора“.
Подијели:
