23. април се обиљежава као Свјетски дан књиге и ауторских права. Упркос неким песимистичким предвиђањима да ће класичне књиге замијенити електронска издања књига је и даље фокус многим љубитељима писане ријечи, а њен мирис ништа не може замијенити.
„У читавом свијету постоји феномен културне декаденције и књига помало губи на значају. Највећи проблем је хиперпродукција издања гдје више људи пише него што чита а то ствара садржаје који немају велику вриједност. Ипак ја сам оптимиста“, каже професор свјетске књижевности и директор Народне библиотеке у Гацку Алексије Гргур.
Љубав према књизи развио је у раном дјетињству, а у најранијем школском узрасту волио је да чита књиге Бранка Ћопића, што савјетује свим најмлађим основцима.
„Култура читања ми је помогла у свим животним ситуацијама. Читање обезбјеђује информисаност, опште образовање, једноставно добијете ширину да премостите неке важне ствари“, каже Гргур.
Он наглашава да књига не престаје са писцем и да читалац дописује књигу.
„Почетак и крај књиге се сусрећу у читаоцу. Књижевност у великој мјери оставља слободу и могућност да човјека учини бољим“, тврди Гргур.
Средњошколцима препоручује да читају Његоша, Црњанског, Андрића, Достојевског и Борхеса а на њега је велики утицај оставила „Гробница за Бориса Давидовича“ Данила Киша.
Алексије тренутно чита недовршени кратки роман „Газда Младен“ Боре Станковића, Станислава Кракова „Живот човјека на Балкану“ и незаобилазни „Нови завјет“.
Од савремених издања читаоцима препоручује добитника НИН-ове Награде Стева Грабовца и роман „После забаве“ и књигу Слободана Владушића „Велики јуриш“.
Опширније у тонском прилогу:
Подијели:
